Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Прочитала сам у једној позајмљеној књизи, да је сваки верујући човек заправо мигрант. Надам се да никог неће повредити реченица као ни књига која већ обилази свет, али истина јесте да се и Авраму Бог обраћа са – напусти и пођи.
Где?
У бољи живот? На пут да упозна пределе? Да проучи друге културе? Или да сачува и порасте у својој – култури и вери?
Аврам и свако после њега, позвани су да узму своје и крену. Молитве нас уче да молимо за градове и пределе у којима пребивамо, чак су и озбиљне папирологије разврстале човека на – место рођења, сталну адресу и место пребивалишта.
О свему овоме размишљам у реду на граничном прелазу, питајући се о толико данас понављаним границама у свему и за све. Морамо пронаћи нашу границу. Да ли зато путујемо, да упознамо што више па да што мање дозволимо преласке у наше душевне атаре, или да их раширимо и избришемо императив овог доба – баланс?
Време поста је, Великог часног, васкршњег поста, одатле ваљда толико мисли о границама, уз релативно брзо прелажење чак три границе или места где су некада биле. Питали су ме, како ћеш постити на путу и важи ли тамо наш пост, где другачије културе различито о храни мисле.
ПРОЧИТАЈТЕ И
Наш пост је пост сваког мигранта, сваког Аврама и првог Аврама, и није универзалан већ личан, и како Бог рече: напусти и пођи. Не величам свој подвиг, нити је ово сведочанство да га чиним, већ ме бескрајни број мисли о путовању данашњег храни глађу. Све нам је доступно, можемо свуда стићи и сваког престићи, до свега доћи, свуда се провући и проћи. Данас је, после ратних жртава, највише оних који су пострадали угађајући свом оку, уху… туристима.
Плаћамо своје жртве на рате, усмерени на јефтине летове (већ сам о њима писала) који нас воде где је још јефтиније све, па и подвиг. Важи ли тамо нешто наше? Или идемо да пронађемо себе?
Напусти и пођи!, али и Остави све и дођи! узвикнула бих најчешће, обрисала сопствене и све друге границе, да се сви умиримо и све обиђемо самим тим безграничним светом који нам је дат. Аврам је пошао на пут да би негде приспео, напослетку тако и би. Приспели смо и ми. Остаје ли наше духовно тамо где се пости, а тело туристички обилази свет, или је аврамовским рецептом све са нама, па и пост? Посреди је да је сваки човек туриста додавао а због авантура, или велико А због позива Авраму и Аврама да не прекинемо заједницу, кидајући границе, али и једни друге, са њима. Посреди је да ниједан (аван)туризам не може да нас одведе даље од бескраја који нам је дат. Дођи и остани!
Vaša korpa je trenutno prazna.
