Пише: Данијела Марковић

Фото: Анђела Грозданић

Стигла је картица, можете је преузети у експозитури тој и тој.

• Морате уплатити износ за израду картице.
• Извуците други број за благајну.
• Најбоље да подигнете износ на банкомату. Изаћи ћу са Вама.

Познато?

Препознато штиво за нову годину, нови циклус дуга према неком великом банкару који размењује са нама нове речнике бесомучног задуживања. Села сам у фотељу на чијем  квалитету, сунђеру, ногарама и удобности је неко бесомучно штедео. Она је приметно нижа од стола коме се обраћате и на којем потписујете чекајући да машина утврди да ли сте то ви. Неудобна колико и свака трансакција која вас кошта. Када се померите, шкрипа буди нестрпљивост службеника и задобијате мноштво предлога шта све (не) можете новим картицама. Има чак и  животног осигурања! Питам се могу ли га одмах применити и подићи, већ сам угрожена и повређена на омањој, неудобно ниској фотељи, која шкрипи са сваком прећутаном речју. Радна столица службеника такође није удобна, али је знатно виша, толико да се морате осећати као дете пред одраслим. Јесу униформе раздељене запосленима, али срећом, различито их носе, па и даље разликујем људе. Чекам када ћемо уз бројеве и ми добити униформе које ћемо морати да носимо, јер у овом рату капитала ми смо заправо војска. Но, чини се да је све у реду – можемо на рате и да ратујемо.

• Желите још нешто?

Желим све, али не из ове кухиње.

• Помоћи ћу Вам да се снађете на банкомату.

Бојим се да нећу препознати драгу даму негде у граду, а заиста ради све што мора, чак и своје радно место полако укида. Жели ли она још нешто? Много пута сам хтела да се вратим, да свратим, онако без броја, и питам, без надокнаде и пластике – Молим Вас, желите ли још нешто изван ове стаклене баште у којој се и пластично цвеће суши, а опстаје једино човек, и то само уз наду да ће зарадити макар за данас? И ми, који тражимо банке, и службеници, који само у име оних који изгледа више ништа не желе осим да прецене себе а распродају свет – зарађујемо само за данас.

Посреди је то што свака фотеља, где год се налазила, увек зарађује само за јуче. За данас зарађује смиренији свет, гладан будућности у којој може усправно стајати и без потписа бити препознат као непоновљив. Сутракомат није аутомат, и колико год данас коштало човечанство, Сутра је слободно да без картица и дуга припадне свима који га желе. Желите ли још нешто?

ПРОЧИТАЈТЕ И

Данијела Марковић: По среди

ДУДОВА ВРАТА ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ

Meni su rekli da vi postojite