RANKIN POGOVOR

Srce, ponovo. Da ga otvorim, konačno, kada ona to nije želela, kaže vinovnik tragedije opisane u romanu Rankn pogovor, dok zabada nož u grudi svoje žrtve.

Ovaj svet je opasno mesto za žene, devojke, devojčice. Zašto?

Femicid se provlači kroz prostor i veme. Ubistvo žene, samo zato što se našla u fokusu nekoga od čijeg se pogleda treba sklanjati, poznato  je svim kulturama u svim epohama. Ali, kazna nije u svakoj kulturi ista.

Žarko Milenković ulazi u psihologiju nasilnika koji je na neshvatljivo monstruozan način ubio devojku koja nije želela da bude njegova. Ne osuđuje ga niti ga opravdava, već pokazuje zbivanja u njegovom umu iz kojih je takav čin usledio. Pri tom, ne zanemaruje odjeke u životima ožalošćenih i okoline, ali ni njihovu ulogu.

Kroz sudsku dokumentaciju, počev od presude pa unazad, klupko se odmotava i jasno se ukazuje početak, nastanak sulude ideje koja če kulminirati strašnim ubistvom. Ima li tu pokajanja, može li takva osoba da se pokaje? Teško. Za njega je žena posed, stvar, na koju on misli da ima pravo, a svoju monstruoznost smatra za „muškost“.

Milenković je pratio dokumente vezane za istiniti događaj koji se odigrao u Nišu 60-ih godina prošlog veka, ali su unutarnji moholozi likova i njihove psihologije u potounosti proizvod njegove mašte. Rankin pogovor nije publicistički zapis, već psihološki roman, koji razotkrivajući uzrok femicida i prateći zbivanja u duši pokazuje koliki je besmisao i zločin u takvom činu, njegovim uzrocima i posledicama. Jer, šta na kraju ostaje? Samo praznina, beskrajna praznnina u duši majke.